Отац Гојко Перовић: Због Љубави, данас ћутимо
На Велики Петак, вечерњом службом са изношењем плаштанице, у подгоричкој Цркви Светог Ђорђа, началствовао је протојереј ставрофор Гојко Перовић архијерејски намесник подгоричко-колашински.
Високопречасном проти саслуживало је свештенство овог древног храма: протојереј Мирчета Шљиванчанин, старешина Цркве, протојереј-ставрофор Милета Кљајевић, протојереј-ставрофор Драган Станишић, протојереј Блажо Божовић и ђакон Лука Павићевић.
За певницом одговарали су појци овог древног храма, праћени верним народом Божијим.
У 16х је почело Вечерње Богослужење, са изношењем плаштанице, којој је верни народ имао прилику да се поклони и да је целива. Том приликом сабранима обратио се, прота Перовић :
,, Стојимо код гроба Господњега и гледамо сведочанство највеће истине. Нема веће истине од ове коју је Господ показао. У овај дан, овим својим страдањем, откривена је истина за којом су тежили и о којој су размишљали сви – мудраци, политичари, војсковође, бизнисмени и сви људи који су тражили смисао овога живота. Хтели су да дођу до те копче, до те везе између човека, смртнога човека с једне стране, и Бога вечнога, непролазнога, савршенога, с друге стране.
И колико год се људски ум упињао, колико год се блага сабирало, колико год се војске скупљале, колике год границе држава и царстава биле, колике год књиге написане, песме испеване и слике насликане најлепшим бојама – остајао је увек утисак да недостаје та тачка, да недостаје та могућност човекова да допре до божанскога.
Зато је Бог изволео да сиђе међу нас и да направи ту везу – једину могућу везу између две природе које се никада саме од себе не би могле саставити: смртне људске природе и божанске, вечне. Та веза је љубав – и то она Божја љубав: љубав која се спушта, која силази, која се смирује, која се смирава до краја, па се и скрушила на данашњи дан.
Скрушио се Господ до смрти, и то не било какве смрти. Ова Господња смрт није инцидент, није нека случајност чији разлог не знамо. Ово је безинтересна љубав – љубав у којој нема ничега земаљског што би користило Исусу из Назарета, који стоји пред Пилатом и свештеницима. Ништа земаљско нема због чега би Он страдао.
Зато пишу јеванђелисти да се Пилат дивио веома, јер ни пре ни после тога људске очи нису виделе да неко тако страда, а да за себе не тражи ништа земаљско.
Та безинтересна љубав, без и најмање користи, чиста љубав ради других – љубав и према онима који су Га разапели, љубав и према онима који Му се ругају – изречена је речима: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине.“
То може само Онај који је од Оца, који је дошао у име Оца. И Господ је лепо рекао пред своје страдање: „Филипе, толико сам времена с вама, па зар ниси схватио да смо ја и Отац једно?“ И зато је могао да тражи од Оца опроштај и да опрашта грехе онима који их чине.
У име те љубави, да се ућутимо, да се саберемо, да се Богу молимо. Да све наше муке и невоље – а сви смо дошли са врећама мука – оставимо по страни, јер стојимо над овим гробом као над извором вечнога живота, вечне утехе и снаге да после овога дана наставимо да живимо наше, Богом дане, људске животе.
Наставићемо, браћо и сестре, ако Бог да, у 19 часова, службом Плача над гробом Господњим, службом у којој ћемо у статијама оплакивати погребење Господње и ићи у литији са плаштаницом.
Послије јутрења Велике суботе са статијама и трократног опхода око храма са плаштаницом, вјерници су имали прилику још једном да цјеливају плаштаницу, пролазећи испод ње. Након тога вјерном народу који се окупио у овом древном храму у великом броју, обратио се прота Гојко Перовић:
,, На здравље, на спасење, да буде на Божији благослов овај наш свештени ход за плаштаницом и долазак до гроба Господњега.
Вечерас оплакујемо Христову смрт. Како каже Синаксар, то је свештени текст састављен од светих отаца за овај дан. Овим догађајима навршили су се дани Велике и Страсне седмице. И каже Синаксар да се ови дани не зову великим зато што су дужи од 24 часа, нити зато што су светлији од других дана, нити по било чему спољашњем другачији од осталих земаљских дана, него су велики по догађајима који су се у тој седмици десили.
А како нас учи наша Црква, ово је обновљење стварања света. Као што је Господ у шест дана створио свет, а у шести дан човека, па у седми дан починуо од дела својих, тако и у овој Страсној седмици Господ чини све: уласком у Јерусалим, поукама, Тајном вечером, страдањем – и на крају обнавља људски лик и поново ствара човека.
Заиста, онај Пилат, који је ушао у Символ вере, њему је припало да изговори речи када је видео окрвављенога, трновим венцем избоденога, пребијенога, пониженога и неправедно осуђенога Христа: „Ево човека!“ Као што је и Творац, Света Тројица, при стварању рекао: „Ево човека“, и заповедио: „Рађајте се и множите се.“ Тако је Христос својим делом спасења и љубави обновио лик човека.
Неко ће рећи: како га је обновио, када човек никада горе није изгледао него у том призору? Али никада ни лепше, јер је то човек који својим страдањем избавља све нас од смрти.
И зато, после тог страшног и ужасног чина, Господ, како кажу свети оци, почива у гробу. Ово је нова субота, нови дан одмора. Постоји, како кажу, цела тајна Христовог боравка у гробу. А ми певамо у Цркви и исповедамо на свакој Литургији да је Господ сишао у гроб телесно, да је у аду био са душом као Бог, да је истовремено био у рају са разбојником, и истовремено на престолу са Оцем и Духом Светим, све испуњавајући.
То значи да су се душа и тело заиста раставили, да је то била права смрт. Није то било неко привидно стање, него истинска смрт. Душа се раставила од тела, али нетрулежност није напустила тело Господње. Као што нетрулежност не захвата мошти светих, којима смо ми овде удостојени, јер је Црна Гора украшена моштима нетрулежних светитеља – а они нису ништа друго до сведоци Христове нетрулежности у гробу.
И на крају, Синаксар каже да су они који су Христа осудили и хтели да зауставе Његову реч и Његову науку – све што су радили, против себе радили. То се најбоље види у овом последњем чину: није им било довољно што су Христа разапели и ругали Му се до смрти, него су после отишли код Пилата и рекли: „Сетили смо се да је говорио да ће васкрснути трећега дана. Зато заповеди да се гроб обезбеди.“
И Пилат им каже: „Ево вам стража, идите и осигурајте како знате.“ И запечатише гроб и поставише стражу. И каже Синаксар: они који су хтели да избришу Христово име, тиме су само још више утврдили истинитост онога што ће се догодити. Јер како би било могуће да неко украде тело поред такве страже и таквог печата ?
Зато Господу нашем нека је слава. Да останемо ноћас у молитви, и ако заспимо – да бдимо мислима, очекујући славно Васкрсење Христово, којег ћемо се, ако Бог да, удостојити.
Сутра, по типику Цркве, служиће се света Литургија у 8 часова, и биће саборно крштење оних који нису крштени!“ - поручио је началствујући свештенослужитељ, прота Перовић.
Елза Бибић
Фото/Видео: Дарко Радуновић