Архитектура цркве

О старој цркви св. Ђорђа под Горицом не постоје историјски подаци који би могли ближе да одреде време њеног постанка. Према сачуваном предању Стефан Немања, који се ту у старој Рибници родио, примио је своје прво крштење у цркви св. Ђорђа. Први писани подаци о цркви потичу међутим тек из ХVIII века. По својој архитектури она спада у групу прероманских споменика Х, ХI века. У литератури указано је већ на многе заједничке карактеристике ове грађевине са приморским црквицама тога времена. Црква св. Ђорђа није се очувала до данас у свом првобитном облику. Великим делом она је тај свој облик изгубила тек у новије време. Тако је уз цркву са запада дозидана правоугаона, широка и гломазна припрата са звоником на преслицу. На звонику је наптис који говори да је он подигнут 1880. године. Припрата, иако се у у натпису не помиње грађена је истовремено кад и звоник. Пре него што је била саграђена ова припрата црква је имала звоник сасвим уз кубе над западним зидом, чији је изглед сачуван на фотографијама цркве из 1929. године. Тај звоник, подигнут свакако пре 1880. год., порушен је заједно са старим кубетом из 1931. године за време једне од већих преправки. Црква је тада у многоме изменила свој изглед, нарочито градњом једног лажног високог кубета на месту где је раније било слепо кубе које је стилски одговарало архитектури ове црквице. Завод за заштиту споменика културе ЦР Црне Горе предузео је истраживачке радове у лето 1963. године. Циљ ових истраживања био је да се утврде подаци на основу којих би се извршила рестаурација облика првобитне цркве.

Првобитна црква св. Ђорђа је једнобродна грађевина код које је у данашњем облику подужни брод подељен на два дела: централни део изнад кога је купола и источни травеј засведен подужним полуобличастим сводом. Црква се завршава на истоку полукружном апсидом.

За грађевине овог типа уобичајено је да имају три травеја. Ту могућност претпоставио је и А. Дероко, дајући реконструкцију изгледа првобитне цркве. Како је уз цркву дозидана припрата 1880. год. Постојала је могућност да је трећи, западни травеј у исто време био порушен. Истраживањима на терену покушало се да одговори на питање да ли је тај травеј постојао или не.

Сондирањем терена на западној страни дошло се до следећих резултата. У сонди I. темељи западног травеја нису нађени. На месту где би требало да се наставља зид нађени су гробови, а испод гробова је стена. У сонди III. на јужној страни постоји један већи блок камена који је могао да буде коришћен у темељу, ма да не постоји никаква веза његова са темељом западног цркве. С друге стране, код улаза на западу (сонда II.) пронађени су остаци темеља испод целог отвора. Чудно је да такав темељ није био постављен и на супротној страни испод источног лука. Утврђено је да су темељи тога дела цркве рађени према облику пиластра и да попречна веза темеља на том месту није постојала. Таква неподударност није међутим немогућа. Није невероватно ни да су темељи западног травеја касније уништени укопавањем. Међутим постоје и друге индиције у прилог томе да западног травеја није ни било.

Између централног дела и источног травеја постојао је попречни ојачавајући лук који је везивао два супротна пиластра. Тај лук служио је као непосредни ослонац кубету, док на западној страни ту функцију има посебан лук исте висине и распона као и луци уз подужне зидове. Уколико је постојао западни травеј, тај део цркве морао је дакле, да буде друкчије решен, а цела црква би онда изгубила уобичајени симетрични распоред. Оваквој контрукцији куполе одговара пре могућност да је на месту данашњег отвора на западу био пун зид са улазним вратима, дакле без западног травеја. Иако такво решење исто тако одудара од свих познатих решења за ове групе грађевина, за њега говори начин на који је кубе конструисано изнад свода. Утврђено је да је кубична маса старог кубета надзидана асиметрично у односу на унутрарњу конструкцију куполе помјерањем ка истоку као да се желело да кубе споља добије централни положај (који није имало у унутрашњости), што свакако не би било потребно у случају да је постојао и на западу нормално изграђен травеј као на истоку.

За доношење деинитивног закључка у погледу западног травеја од највећег значаја ће бити испитивање самог западног зида цркве. Страна тога зида према припрати несумњиво ће показати да ли је то био фасадни зид или не. Тај зид је данас под малтером. Обијањем малтера утврђено је да је овај зид обложен бетоном, као и сви зидови цркве са спољне стране. Скидање бетона није било могуће у оквиру истраживачких радова 1963. године, те се у овом тренутку још увек мора рачунати и на могућност да је западни травеј постојао, и поред бројних индиција које говоре супротно.

За рестаурацију облика првобитне цркве од битној је значаја рестарурација старог кубета и уопште кровова. Првобитно кубе срушено је тек 1931. године и замењено новом куполом. Обнова старог кубета могућа је на основу низа података. Поред фотографија постоје и технички снимци кубета пре рушења. У току истраживања утврђени су и његови материјални остаци под данашњим кубетом изграђеним у бетону. Данашње кубе постављено је директно на стари зид кубета једино на западној страни, док је на свим осталим странама повучено од некадање спољне ивице зида (сачуваног под данашњим кровом).

Оно што је цркву св. Ђорђа чинило специфичном јесте начин на који се њено кубе односи према крововима осталог дела грађевине. Код прероманских споменика који имају подужни брод са кубетом кров је јединствен, на истој висини, а кубе директно излази из тога крова. Кровови цркве св. Ђорђа у данашњем облику изражавају унутрарњу поделу на на два травеја кровом централног дела на већој и кровом источног травеја на мањој висини. Такво решење постојало је и пре поправке из 1931. године. Овакав однос кровоа могао је бити и првобитан и представљен је на цртежу јужне фасаде као прво варијантно решење.

Друга могућност која је изражена у цртежу је такође јужне фасаде(варијанта Б) представљала би зрелије архитектонско решење код кога је само централни део у ширини кубета подигнут на већу висину, чиме се добија нека врста постоља кубета, слично решењу
које има каснија црква Ђурђевих Ступова код Иванграда.

Дефинитивно усвајање прве или друге варијанте могуће је тек после подизања крова и испитивања фасадних зидова, западно од кубета, који се налазе сада под дебелим слојем бетона.

Као и за решење западног травеја тако и за облик крова западног дела цркве истраживања нису могла да дају дефинитивне резултате с обзиром да су зидови грађевине са спољне стране обложени бетоном. Тај бетон који је био велика сметња у истраживању појавио се већ при првом обијању малтера са фасада. Утврђено је да је 1931. године, вероватно у циљу појачања
зидова, цела првобитна црква са спољне стране обзидана у бетонску масу веће дебљине. На аспиди бетон има дебљину 15 цм, на јужном зиду 22цм, а на северном чак и 30 цм.

Код прозора на аспиди извршено је пробно скидање бетона да би се дошло до података о налину зидања и истовремено потражили остаци старог прозора пошто је садашњи прозор из каснијег времена. Првобитни облик прозора није се међутим очувао, вероватно зато шро је некада био ужи од данашњег. Прозор на јужном зиду је такође нов и отворен је вероватно 1880. године.

Поред ова два отвора има остатака старијих прозора на јужном зиду, који се налазе вероватно на месту првобитних прозора. Они су данас видни само са унутрашње стране, а споља су затворени бетоном. Један се налази испод кубета високо изнад пода, други је нешто нижи и бочно је осветљавао источни травеј. Није невероватно да су и на супротној страни, на северном зиду постојали на тим местима отвори и њихова рестаурација мора ући у програм будућих рестаураторских радова.

Преправке ових прозора извршене су пре него што је црква живописана у XVI, XVII веку. Тај живопис је данас очуван, мада је у рђавом стању. Фреске су покривене чађи, а у приземним партијама вршено је и премазивање масном бојом. С друге стране постоји могућност да се испод ових фресака налази старији живопис, можда из времена подизања цркве. Овкава ситуација условљава поред радова на архитектури и радове на чишћењу и испитивању живописа.

После извршених сондажних испитивања указала се потреба ширег археолошког откопавања терена на коме је црква подигнута. Откривени налази у појединим сондама иако немају сви директног утицаја на практично извођење рестаурације, уколико се буду употпунили новим подацима, унеће много више светлости у досада тамну историју настанка овог објекта. Тако су истраживања уз источну страну грађевине открила под садашњом црквом остатке старијих грађевина, на основу којих можемо сада закључити да црква св. Ђорђа није била први објекат подигнут на овом терену. Ти стари зидови маскимално су коришћени као темељни зидови апсиде. Они се прижају и ка северу и југу, као и према унутрашњости цркве.

Приликом зидања цркве коришћено је доста античког материјала. Поред фрагмената који су већ били познати, а који су употребљени за градњу нише у југозападном углу поткуполног простора, овакви фрагменти уграђивани су и на другим местима у зидове цркве, а у источном травеју (сонда IV) били су употребљени просто за поравнање терена пре постављања пода. Поред једног каменог довратника сасвим уз северни зид положено је на земљу још неколико
обрађених камених блокова од којих је један профилисан и рађен од белог мермера, а припадао је свакако каквој већој античкој грађевини. Неизвесно је да ли између ових фрагмената и откривених зидова потоји нека ближа веза или су приликом грађења цркве ови класични фрагменти доношени са оближње Дукље после њеног напуштања.

Вредни су помена и гробови на које се наишло у сондама. Поред гробова орјентисаних запад-исток, на западној страни уз сам зид три грова (под бојевима4,5 и 6 у плану) орјентисанасу југ-север, а уз апсиду са спољне стране гробови 7 и 8, истовремено укопани, имају орјентацију север-југ. Детаљнија испитивања и на већем простору даће свакако објашњење оваквом различитом начину сахрањивања, што ће утицати и на разјашњавање других детаља
везаних за саму црквену грађевину. Према положају и односу њиховом према цркви изгледа да су сви ови гробови млађи од времена у коме је црква била подигнута.

На основу обављених исраживачких радова утврђен је програм рестаурације цркве св. Ђорђа. У оквиру тога програма предложени су главни радови којима би првобитна грађевина била обновљена у свом првобитном облику. Ту замисао међутим неће моћи у потпуности да се спроведе на западном делу цркве, који се морао решавати заједно са питањем дозидане припрате. Ова припрата дозидана 1880. године има одређену историјску вредност, а с друге стране уколико би се одлучили за њено уклањање, не би имали довољно сигурних података за потпуну рестаурацију западног дела
цркве. Стога се припрата не би рушила и само би се дотерала у свом изгледу, а у складу са решењем првобитне цркве.

Кубе надзидано 1931. године порушило би се и извршила рестаурација првобитног кубета. Предвиђа се и враћање у свему првобитног облика крова и покривање шкриљастим плочама. Иако за ове плоче није било никаквих података, употреба ма ког другог покривача мање би одговарала карактеру и стилу ове грађевине. С друге стране, таква решења већ постоје код приморских грађевина овог типа, а камене плоче биле су употребљене у најраније време и на
црквама у дубљој унутрашњости (црква св. Петра у Бијелом Пољу).

Бетон којим је првобитна црква споља обложена 1931. године не би се скидао, јер би се тиме могла ослабити конструкција грађевине. Предвиђа се међутим обијање бетона са западног зида цркве (ту је слој бетона најтањи) и код првобитних прозора који су њиме затворени, да би се омогућила њихова рестаурација.

Поред радова на арихтектури паралелно би се морали извести и претходни радови на живопису, а пре дефинитивног постављања пода у цркви археолошка истраживања. Евентуални остаци старих зидова ван цркве очували би се и остали видни, што ће зависити од резултата какве ће у том погледу пружити археолошки радови.