Вечерња служба са петохлебницом, у навечерје Рождества Христовога - служена је у старом подгоричком храму Великомученика Ђорђа.
Светом службом началствовао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић архијерејски намесник подгоричко-колашински уз саслужење, протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, јереја Блажа Божовића и ђакона Луке Павићевића; молитвено су учествовали протојереј Мирчета Шљиванчанин старешина Цркве и протојереј-ставрофор Драган Станишић.
За певницом појали су појци Цркве Светог Ђорђа, предвођени протојерејем Јованом Радовићем.
Након вечерњег Богослужења, налагани су бадњаци пред великим бројем верног народа који је испуњавао порту подгоричког храма. Том приликом сабранима се обратио началствујући свештенослужитељ, прота Гојко Перовић:
,, Мир Божији, Христос се роди !
Драга браћо и сестре, нека је на спасење овај збор пред храмом Светога Великомученика Георгија који памти – молитве и благослове не само у годинама нашега живота, него генерацијама и вековима пред овом светињом, пред којом се молимо Богомладенцу Христу.
Сваке године покушавамо нашим ограниченим људским језиком да опјевамо и да се захвалимо Богу на тој Тајни спасења, за коју ни Анђели не знају како се десила; него, како каже црквена пјесма У чуду стоје и гледају како Бог постаје човјек.
Та Тајна, да је највећи, најјачи - постао најслабији, је неописива Тајна Љубави коју никаква људска наука па ни умјетност, не могу описати; не може нам бити јасно, осим да је у питању Љубав Божија.
Зашто је Онај Који држи и управља свим свијетовима и галаксијама отпочетка свијета и вијека – било угодно, да постане најслабије биће на земљи ?
Као што свијетлост ових бадњака лијепо сија али не обасјава до краја, док не дође Господ у Слави Својој, у Свом Другом и Славном Доласку – тако и свака наша молитва остаје немоћна да опише, опјева и да се захвали Господу.
То је разлог да се са међусобном љубављу, помирени – приђемо вечерашњој ватри благословеној и принесемо бадњак, јер не можемо Бога молити и не можемо се Богу захваљивати, ако једни с другима нијесмо измирени.
Отуда је остао обичај у нашем народу, (који је често био без књига и без богословске науке) – али што је ђед унуку преносио, и отац сину, - то је остао као најљепши обичај, да се на Божићно јутро, МирБожамо и кажемо – Мир Божији, Христос се Роди !
То се не може рећи, ако једни с другима нијесмо измирени; и не ваља да пред Богом глумимо, ако у својим срцима једни другима нијесмо – опростили.
Тај опроштај ће да разбукта најљепшу Божићну ватру пред Господом.
Зато Његош каже да Нема дана без Очнога вида, нити праве славе без Божића!
Ви знате како је празник Васкрсења Христовога оптерећено и припремљено Христовим Страдањем, мукама издаје и Његовом сахраном али вечерас, кад се сјећамо Његовога доласка међу људе, нема ни трага ни од жалости ни од јада – него чиста радост што се родило Оно Дијете Које смо чекали.
А нијесмо Га чекали само девет мјесеци колико Га је Пресвета Богородица носила у својој утроби, него, како читамо Свето Писмо – чекали смо Рођење Богомладенца вјековима; и није мала ствар да оно што су чекале генерације, пред нашим очима се поново збива; зато Слава Богу на Висини, на земљи мир, и нека међу људима буде добра воља. Мир Божији, Христос се Роди !
У наставку Божићни програм пред подгоричким храмом, извела су деца, полазници Школе веронауке, Свети Ђорђе, као и народни гуслари – Драгомир Перовић и Крсто Анђелић, који су улепшали ноћ, уочи Рождества Христовога.
Елза Бибић
Фото/Видео: Дарко Радуновић