На дан када прослављамо Св. Петра Коришког, на Другу недељу по Духовима, служена је Света Литургија у подгоричком храму Великомученика Ђорђа.
Евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић архијерејски намесник подгоричко-колашински уз саслужење протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, јереја Блажа Божовића и ђакона Луке Павићевића.
На литургијске возгласе одговарали су појци овог древног храма, предвођени сестрама Павићевић.
Након прочитаног јеванђелског зачала, словом поуке сабранима у храму Господњем обратио се, надахутом беседом началствујући свештенослужитељ, прота Гојко Перовић.
Отац је указао какао је Господ уредио да прва недеља поста говори о призиву Светих Апостола, - прве браће синова Зеведејевих, Јакова и Јована и друге двојице браће – Петра и Андреја.
Нагласио је да је важно да се угледамо на њих, јер су толико допринели постојању наше Цркве и томе како наша Црква изгледа – да у Симболу вере, и када обављамо крштење и служимо Литургију, исповедамо да вјерујемо у Једну, Саборну и додајемо, Апостолску Цркву.
,, Каква је корист за наше душе, то што је Црква, Апостолска ? !“ – упитао је отац Гојко, рекавши да је на Господњи позив, Апостолска реакција била двоструко важна: моментално су оставили то што су радили без икаквога премишљања, а друго је, да су оставили све што су у том тренутку оставили и пошли за Господом.
Прота је подсетио да нас Црква учи да се проповед Апостола и њихов живот одликовао бескомпромисношћу; што значи да им је све - било уз Господа.
,, Нијесу се они претворили у неке друге људе; у анђеле и супермене или људе који владају овим свијетом на било какав начин...!“, указао је отац, нагласивши да су остали људи, какви су били на један начин а на други, такви какви су, - све су везали за Господа.
,, То што су били бескомпромисни није их учинило охолима, ни набуситима, него су били скромни, да скомнији не могу бити. Ништа за себе нису тражили, никакве функције нису добили, остали су прости рибари до краја и себе нису истицали у први план, ни на један начин. !“ – истакао је отац у подгоричком храму, питајући, какве то везе има са нама, слабима у 21.веку с обзиром на то, да хоћемо да будемо хришћани ?
,, На овом мјесту треба да се сетимо да и данас у овом свијету живе људи који су управо то урадили !“, појаснио је прота, додавши да – максимализам и тајна монашког позива и данас делује у свету; и да је та тајна – толика, да не знамо ко ће од нас бити монах или неће.
,, Тај монашки позив стоји пред свима нама, као образац и сазнање – да има људи који то могу и који то раде и данас и можда као што кажу Свети Оци, - на молитвама тих људи стоји читав свијет.!“
Но, додао је, ништа мањи подвиг није ни остати хришћанин у овом свијету.
,, Данас остати у том и таквом свијету, обезбоженом, бити и остати хришћанин, скоро да се може назвати – максимализмом, !“- попут оног код Апостола.
Питајући - ли то значи да треба данас да оставимо све, и шта то за нас, значи ? Одговоривши да све што радимо, треба да вежемо за Господа, односно - да оставимо све оно што није са Богом (и нада и жалост и бол и радост и план и патња и сан и јава – све нека нам је са Богом) – појаснио је отац.
,, Све ћу решавати са Богом и ништа без Бога ријешавати нећу - то значи за нас који живимо у свијету - , остави све и буди са Богом.!“
Да ли су Апостоли, с тим што су кренули за Христом, постали бољи људи, поштенији, храбрији ? Прота Перовић указује, да ови о којима данас слушамо су такви, да је један побегао, други Га се одрекао, трећи и четврти су тражили да стану с десне стране Господа – додавши, да је ту било свађе и оговарања, што значи да су остали људи од крви меса склони свакоме греху;
Отац је нагласио - да све што о њима знамо, јесте да су остали људи; али да им је живот, остао уз Господа.
,, Треба да останемо уз Бога – па како Он хоће и да вјежбамо своје срце, да живимо уз Божију вољу. А Божија воља није баш, сваки пут пријатна. Јер, Бог некада – да, да би му се ти приближио а некада Он зна да је боље да ти не да, – јер ћеш Га боље схватити, кад ти не да.
То Бог од нас тражи, нагласио је началствујући свештенослужитељ - да живимо у Његовој близини, да се од Њега не одвајамо; скромно и без компромиса, као грешни људи с надом да ћемо тиме душе своје спасити, ако Бог да !“ – истакао је прота у подгоричком храму.
Потом су сви они који су се припремали за примање Светих Христових дарова, приступили Светој чаши.
Заједничарење свештенослужитеља и парохијана, настављено је у Светогеоргијевском дому.
