Света тајна јелеосвећења служена је синоћ у подгоричком храму Великомученика Ђорђа.
Свету тајну предводио је - протојереј-ставрофор Милета Кљајевић, уз саслужење протојереја Мирчете Шљиванчанина старешине Цркве, протојереја-ставрофора Драгана Станишића, протојереја Јована Радовића и ђакона Луке Павићевића.
Након помазивања освећеним јелејем, верном народу који је испунио порту Цркве Светог Ђорђа укратко се обратио, прота Милета Кљајевић:
,, Господ нам је оставио Свете тајне, међу којима је и ова; да нам буде на спасење душе и тијела и да Господ који је дародавац свих добара, исцијели сроднике ваше и све оне које имате у срцима својим !“ – поручио је прота Кљајевић, додавши да ће се окупљеном народу обратити прота, Драган Станишић, професор Цетињске Богословије:
,, Тема вечерашњег предавања је Богородица Тројеручица, наслеђе нашега рода коју смо истакли у оквиру Видовданских свечаности, - где настојимо да се потсетимо свега онога што имамо, као род хришћански.
Богородица Тројеручуца је ознака нашег просвећења, још прије Кирила и Методија, - ова икона (која је насликана у спомен чуда када је Богородица вратила руку Јовану Дамаскину, која му је одсјечена од иновјерних Арапа) је пројава велике љубави Пресвете Богородице, према онима који Је славе и поштују.
А управо је Јован Дамаскин испевао химне, пјесме о Пресветој Дјеви, тако да Црква има ту похвалу Славној Владичици нашој.
Из обитељи Св. Саве Освећеног (која потиче из првих векова хришћанства) потиче ова икона, коју је као завештање дао оснивач манастира монаху, принчевскога рода, који ће доћи.
Икона Тројеручица се од тада па све до данас, налази на Светој Гори, у манастиру Хиландару, као наслеђе Светога Саве, роду српскоме.
Зашто су Немањићи остали тако истакнути ? Управо зато што имају то сведочанство Богородице Тројеручице; сама Богородица Тројеручица и обитељ Саве Освећенога су указали, ко је тај Божији човек, васељенскога смисла – Први Архиепископ српски, принц Растко, Сава који је био омиљен у свим крајевима.
Он је освајао срца људи, јер га је од утробе матере, Богородица означила као мисионара, просветитеља, пастира.
Захваљујући Св. Сави и икони Богородице Тројеручице - ми смо упознали Бога на један свеобухватан начин, онако како смо желели – свим срцем, свим бићем; у нашем роду је постојао потенцијал да када примимо неко сазнање, - примамо га, свим бићем својим, свим умом својим !
Богородица Тројеручица је бринула о деци Светога Саве, о чему постоје кроз историју бројна сведочанства.
У једном тренутку када се у хиландарском братству јавило спорење - ко треба да буде игуман, - јавила се Богородица и рекла да ће она бити Игуманија Хиландара !
То је ново искуство Цркве – да небески становници показују непосредно старање за оне који врше Божије заповести.
Њена икона је већ дуго у трону у Хиландару а монаси који одлазе на послушања, узимају благослов од Богородице Тројеручице, као од своје Игуманије.
Тако да имамо заштиту Њену, саме Свете Горе - где је Она заштитница те оазе миомира хришћанскога, православнога којег називамо, вртом Пресвете Богородице.
Ми не можемо да одржимо заједницу, без подвига онога ко преузима највећу одговорност за ту заједницу; а човека који је савршен у својој одговорности – нема; најсавршенија у томе је Пресвета Богородица.
Архиепископ Данило је уз помоћ Пресвете Богородице одбранио не само Хиландар, већ и околне манастире; јер је само Пресвета Дјева давала силу и мудрост ономе који се бори против свијета који у злу лежи, како би посведочили Славу и Силу Божију; то је тај парадокс хришћанске побједе – када се чини да је сасвим поражен онај који вјерује у Бога се подигне као феникс из пепела, постане непобедив, славан.
На овај начин помињући Је, због свега онога што нам је намјенила, - благодаримо Јој, кроз ове Видовданске свечаности, које су почеле већ овим даном и које ће се наставити, све до Видовдана.
Без заједнице, човек није човек, прави, истинити. Изолован човјек не може сам да разазна – шта је добро а шта зло: али у Цркви којој ни врата пакла неће одолети, - човек васкрсава из мртвих, причешћујући се са Богом, увиђа благотворност те Силе, Духа Божијега.
У недељу прослављамо Педесетницу, то је исто као да кажемо Видовдан, јер силазак Духа Светога на Апостоле – је уствари Видовдан; и оно што представља заслугу Великомученика Лазара и косовских војника то је што су истакли Видовдан, као Сунце које обасјава све оне који страдају и ревнују за име Божије.
Поносни смо што се изражавамо – Видовданом, што верујемо Видовдану, што се молимо Видовдану, што се учимо Видовдану.
Нека би Вам Бог дао, да имате силу Видовдана присутну у свом животу или Силу Педесетнице, Силу Тројичног Бога, Силу Косовскога завјета.
Ми видимо да се у нашем роду, поистовећује Видовдан и косовски завјет. Косовски завјет потиче од Видовдана и Косовски завјет је прожет – Видовданом; и зато је толика сила у онима који чувају косовски завјет.
То изненађује сав свијет – како човјек косовскога завјета, - не може да буде поништен, обезличен, - јер им је сама Пресвета Дјева, давала Силу.
Косовски завјет није неки мит – нешто нереално; то је наш пакт Видовдански који спашава и оне који се бацају камењем на људе косовског завјета.
Многи странци, који су били сведоци косовскога завјета – су се крстили, повјеровали, вјенчали у Цркви... тако да ми страдамо не би ли Бог просветлио оне о којима брине и којима предвиђа спасење.
Да вам пожелим да свагда чувате то наслеђе Видовдана, песмом, гуслама, - прожете духом Видовдана, које су вјерне косовском завјету.
Да још једном споменемо Богородицу Тројеручицу која је наслеђе рода нашега у оном славном смислу, да је предзнаменовала долазак Светога Саве, Немањића и свих ранијих Светих – Ромила Раваничкога, Прохора Пчињског, Свете браће Кирила и Методија, Јована Рилског, Наума Охридског, Војисављевића, посебно династије Немањића које су биле верне Богу и којима треба да останемо вјерни.
Потом су верници пришли да се помажу и седми пут – целивајући Свето Јеванђеље, целивајућу икону, Свете мошти (Великомученика Георгија, Стефана Троношког, Босиљке Пасијанске) које су изнете на целивање.
У наставку је служена Вечерња служба.
