На Недељу слепога служена је Света Литургија у подгоричком храму великомученика Ђорђа, којом је начаствовао старешина овог древног храма, протојереј Мирчета Шљиванчанин.
Високопречасном проти саслуживало је свештенство овог светог храма - јереј Блажо Божовић и ђакон Лука Павићевић док је молитвено учествовао дугогодишњи старешина овог светог храма, протојереј-ставрофор Милун Фемић.
На литургијске возгласе одговарали су појци Школе појања Свети Ђорђе, којима је руководио протојереј Јован Радовић.
Након прочитаног јеванђелског зачала, словом поуке сабранима у храму Господњем, обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Мирчета Шљиванчанин, који је подсјетио да се на више мјеста у Светом Јеванђељу помиње како је Господ лијечио и исцељивао, али да је ово једно од највећих чуда, - зато што је излијечио човјека који никада прије тога није видио.
,, То нас подстиче да будемо свјесни да је Бог владар овога свијета, Који управља свијетом а да је Господ Исус Христос, истинити Бог и истинити човјек; дакле да је Бог Творац и Сведржитељ и Промислитељ - Који нас држи у животу и наш живот води ка циљу, а то је Царство непролазно !“ – истакао је прота.
Посебно је нагласио да треба да обратимо пажњу на човјека – јер некада и ријеч и поглед може да донесе утјеху и радост, да улепша живот човјеку.
,, Господ је од пљувачке и блата, - помазао очи слијепоме и исцијелио га. !“ Шта нам тиме Господ свједочи ? – упитао је началствујући свештенослужитељ - Да је Творац човјека и свијета.
Када су фарисеји (који су држали до правила која често су била сврха сама себи) видели да је то други човјек, онај који види, - почели су га испитивати, ко је тај који му је вратио вид и поготово – зашто је у суботу то учинио ? – указао је отац, додавши да се по тадашњем закону у суботу ништа није смело радити; да би окривили Исуса зашто је то учинио у суботу (као да је правило веће од човјека), видимо да су фарисеји суботу обоготворили, као да је субота важнија и од Бога и дјела Божијих.
Отац је подвукао да је Господ овом човјеку повратио не само тјелесни већ и духовни вид. Дакле, да је слијепи од рођења доживео још веће чудо – препознао је Живога Бога и Њему се клањао као Богу, Спаситељу, Месији.
И ми сами смо често духовно слијепи, указао је отац, подвукавши да нас је Господ у једном моменту призвао и отворио очи, дао вјеру, - а то нас обавезује на труд духовни, да никада не заборавимо колико нас Бог воли, колико има у свијету и поштенијих и бољих од нас, али који Га нијесу препознали.
Завршавајући своје обраћање, отац је пожелио да и Бог њих окрене - јер је то наш циљ а и Божији циљ; јер Јеванђеље Божије треба да свједочимо свакоме човјеку.
,, Нека нам да Бог, да имамо јасни, изоштрени духовни вид и да га никада не изгубимо и не постанемо духовни слијепци, да би се тај поглед прелио у вјечност, Амин, Боже дај. !“ – беседио је прота Шљиванчанин у подгоричком храму.
Сви они који су се припремили за Свету тајну причешћа, приступили су Светој чаши.
Заједичарење свештенослужитеља и парохијаана настављено је у Светогеоргијевском Дому, уз пригодно послужење.
Потом је час веронауке одржан у Школи веронауке Свети Ђорђе, коју води протиница Надица Радовић.
